[ Pobierz całość w formacie PDF ]

"Sumnjaa
u to?" %7ńena je izgledala uvre�ena. "Govorim u ime Drevnih."
"Oni govore preko tebe", odvrati Ito. "Ti si samo lutka."
Najd~
el polo~
i najstarijem sinu ruku na rame da ga umiri. Ito nije bio
pomirljiv kao Bend~
amin. "Pitanje je samo", re�e Najd~
el, "zaa
to su nazad
poslali telo?"
"Recimo da Drevni imaju nekoliko teorija." %7ńena se pribrala i sad ih je
gledala s visoka. "Vrlo slo~
enih. Tea
ko ih je valjano objasniti..."
"Primitivcima kao a
to smo mi?" upita Nika uz mudar osmeh.
%7ńena frknu. "Ja ne koristim takav prizeman govor. Mada svakako postoje
razlike izme�u nas. Ja sam bila u direktnom dodiru sa Drevnima. Na mentalnom
nivou."
"Sigurna sam da je to divno", re�e Nika.
U njenom glasu nije bilo ni prizvuka zlobe, ali Najd~
elu je bilo tea
ko
da se ne nasmeje oa
trici skrivenoj u tim re�ima. On i Nika bili su mnogo
stariji od ove ~
ene, ali ako ikada postane tako uko�en i mrtav kao ona, odmah
�e sebi razneti glavu. Toliko o Premoa
�ivanju sa Drevnima. Odlu�io je da ni ne
pokua
a kad su mu ponudili, kada su Zemljani smislili prefinjen metod. Sada se
setio i zaa
to.
"O�ekujem od vas da se starate o odbrani koju �u ovde postaviti", re�e
~
ena, i dalje odmeravaju�i Niku kao da tra~
i nagovea
taj zlovolje. Premoa
�iva�i
su �uveni po uvredljivosti.
"Odbranu?" za�udi se Ito.
"Protiv maa
ina. Mo~
da �e pokua
ati da odseku ovaj Vrt."
Ito se sumnji�avo namra
ti. "Odavno nisam video nijednu maa
ku ovde."
"Napadale su ostale Vrte da ih zape�ate."
Najd~
el klimnu dok je u njemu rastao stari bes.
Premoa
�iva� im pru~
i kontrolnu plo�u. "Postoje joa
neki prizori u
podacima koje ste izvukli iz mrtve ~
ene."
Na povra
ini su svetlucale slike. Prizor crnih rupa - oa
trih ta�aka na
pozadini od sedefastog svetla. Peve je nastao njihovim sudarom. Plo�a je bila
usavra
en model. U Najd~
elovim �ulima oglaa
avale su se brze, prolazne slike.
4. AGONIJE GRAVITACIJE
Zarobljene u luda�ki uskovitlanom zagrljaju, dve crne rupe se kre�u
spiralno ka unutra, ka kona�nom spoju. Kako se primi�u, sve br~
e se okre�u
jedna oko druge. Svaka povla�i onu drugu, iste~
u�i omota� svake rupe u
izmu�eni, jajasti oblik.
U poslednjim trenucima manja crna rupa iste~
e i savija svoj
prostor-vreme, zra�e�i krik gravitacione agonije: talase. Oni se uvijaju i
zapljuskuju oko manje rupe, a onda se odra~
avaju i prelamaju oko ve�e.
Stvaraju se vrtlozi. Stalni talasi pulsiraju izme�u njih. Postaju sve dublji
kako se primi�e trenutak smrti manje rupe. Energija se peni oko nje, u obliku
sve dubljih gravitacionih talasa koji se vrtlo~
e i poigravaju u sve manjoj
pukotini.
Uz kona�ni vrisak napona i uvijanja, manja rupa se zariva u ve�u. Ali
energija talasa nije izgubljena. Ostaje gust paket talasa koji zapljuskuju
obalu fatalnosti.
Taj paket �e se rasuti, krvare�i u svemir... ako se ne uplete joa

materije. Baa
u tom trenutku sti~
e precizno usmeren tok guste mase,
krivudaju�i svojom putanjom. U punom obliku Jedna�ina Opa
teg Polja - kako ih
je odavno vizionarski predvideo Ajna
tajn, i naravno mnogi drugi najvia
i umovi
a
irom galaksije, jer Priroda otvara svoje tajne mnogim na�inima razmia
ljanja -
prostor-vreme mo~
e da se zakrivi. Gravitacioni talas je oscilacija u
zakrivljenosti prostora-vremena, kao talasi� na moru. Ali jedna�ine nisu
linearne. To zna�i da i talasanje izaziva dalju zakrivljenost. I sama
gravitacija ima masu.
Nadolaze�i plavo-beli tok sabijene mase se uvija, privu�en paketom
talasa. Plimne sile vuku sada neugasivu materiju u prelepu spiralu. Iz
daljine, srebrnasti sjaj sledi put nalik na komore nautilusa, stvorenja
ro�enog u drevnim okeanima Zemlje, evolucijom uobli�enom u klasi�nu
geometriju.
Sada po�inje pravo nasilje. Bezvu�no, brzo i sigurno.
Masa odbija gravitacione talase, primoravaju�i ih da dostignu joa
ve�e
amplitude. To privla�i masu sve dublje unutra. Spirala se su~
ava. Talasi se
nastavljaju jedni na druge. Istezanje i uvijanje prostora-vremena postaje sve
dublje. U jednoj jedinoj mikrosekundi nastaje nova vrsta stvaranja: stalno,
samodovoljno zakrivljenje prostora-vremena. Za jednu sekundu ono se a
iri, kao
celovita struktura. Via
ak energije kaplje kroz talase, zra�e�i napolje, ka
nedose~
noj ve�nosti.
Ljudi koji �e kasnije za�i u taj svet nazva�e ga Klin. Ime nije
elegantno, ali je delimi�no i ta�no. Stvorili su ga talasi zabijeni kao klin
izme�u dve crne rupe. Sada orbitira oko jedne kuglaste rupe, grobnice ogromne
koli�ine izgubljene materije.
Ali krajnja kap mase, dodata u klju�nom trenutku - to nije izgubljeno.
Nalazi se unutar Klina. To je bio prvi doprinos obi�ne materije egzoti�nim,
prozirnim zidovima Klina.
Prva vla~
na zemlja, u kerami�koj saksiji.
5. TRI MILIJARDE GODINA
"Upe�atljivo", oprezno re�e Najd~
el. Njegova porodica je mrmljala,
iznena�ena snagom prizora koji im je pua
ten u �ula.
"Joa
nikad nisam videla kako je to ura�eno", re�e Nika. "Ali to je bilo
davno, pre mnogo hiljada godina..."
"Postoji datum", re�e ~
ena. "Ka~
e da je ova slika stara tri milijarde
godina."
"Ali, ja znam..."
"Naravno." %7ńena izvi gornju usnu u dostojanstvenom podsmehu. "Tri
milijarde godina proa
losti te ~
ene. `
to nam daje prvi uvid u poreklo svih
tela. Dolaze iz zaista daleke budu�nosti. Iznena�ena sam a
to �e ljudi i tada
postojati."
"Pobogu, milijarde", re�e Ito. "`
ta mo~
e biti va~
no posle toliko [ Pobierz całość w formacie PDF ]